Zapravo, tada niko još nije ni znao da piše, a kamoli da se potpisuje. Ali je već postojao vrlo pouzdan način da se ostavi trajan zapis. Na koži. Pre više od 5000 godina.
Ne verujete? Onda svratite u Južnotirolski arheološki muzej u Bolcanu, gde “stanuje” čovek iz bakarnog doba po imenu Ötzi .
Pre toliko godina Ötzi je prešao Öctalske Alpe i tužno završio na glečeru — verovatno nasilnom smrću.
Pronađen je 1991. godine, a zasluge za otkriće pripisuje sebi više turista, među njima i Slovenka Magdalena Mohar Jarc, kojoj se sneg urušio pod nogama pa je skliznula “u nekoliko metara duboku pukotinu. Naravno da sam se pri tom neočekivanom padu silno uplašila. Još u tom smrtnom strahu, dok sam ustajala, ugledala sam u ledu telo.”
U početku su mislili da je reč o novijem telu, grubo su ga isklesali iz leda i prebacili u mrtvačnicu u Inzbruku. Tek tamo su shvatili koliko je Ötzi zapravo star.
Ötzi je bio dobro “opremljen” tetovažama: imao ih je čak 61, raspoređenih po telu, uglavnom u obliku linija i krstića u blizini grudnog koša i donjeg dela kičme, na ručnim zglobovima, kolenima, listovima i člancima. Verovatno su imale terapijsku svrhu, odnosno služile za ublažavanje bola.
Te tetovaže nisu nastale pomoću igle, već tankim urezima u koje je utrljavan usitnjeni ugalj.
Pa ipak, neko je doneo odluku i ostavio trag, a taj zapis je preživeo pet milenijuma. Nije loše za tehnologiju bez cloud servera, zar ne?
Ako uporedimo tetoviranje sa e-potpisivanjem, možemo pronaći dosta paralela. Reč je o potvrđivanju identiteta. Ali i pripadnosti. Statusa. Značenja.
Istraživači su na dve egipatske mumije stare 5000 godina pronašli najstarije figurativne tetovaže na svetu: prikaze divljeg bika i berberske ovce na nadlaktici muške mumije, kao i motive u obliku slova S na nadlaktici i ramenu ženske mumije.
U Polineziji, Mikroneziji i delovima Malezije pigment se u kožu unosio tapkanjem po alatu sličnom minijaturnim grabuljama, a pomoću tetovaža pričala se životna priča pojedinca — njegovo poreklo, dostignuća, društveni status i još mnogo toga. Zapravo, sama reč tattoo potiče sa Tahitija, a zabeležio ju je Džejms Kuk još tokom ekspedicije 1769. godine.
S druge strane, kod japanskih ribara i zanatlija tetovaža je služila i kao sredstvo identifikacije u slučaju nesreće na moru.
Stari Rimljani su, pak, vojnike i robove tetovirali prisilno — ne kao ukras, već kao dokaz vlasništva .
U nekim slučajevima tetoviranje može da se podigne na nivo korporativnog identiteta — sa vizuelnim elementima postojanijim od logotipa na vizitkarti.
Japanska mafija Jakuza razvila je jedan od najprepoznatljivijih vizuelnih sistema na svetu: tradicionalnu japansku tehniku tetoviranja irezumi. Tetovaže prekrivaju velike površine tela i, opet, nisu samo ukras. One direktno poručuju ko je njihov nosilac, kome pripada i na šta je ponosan, jer tetovaže takvog formata praktično ne možete sakriti.
Svaki motiv ima tačno određeno značenje. Svaka boja ima svoju ulogu. U tom smislu reč je o brendingu koji je dotegnutiji od onoga što uspevaju mnoge kompanije.
Ta fascinacija irezumijem ima i bizaran nastavak . Japanski lekar Fukuši Masaći (1878–1956) postao je poznat po tome što je, uz pristanak pokojnika, prikupljao i konzervirao tetovirane “kožne odevne predmete” članova Jakuze. U njima je video izuzetno umetničko i kulturno nasleđe koje treba sačuvati.
U svojoj zbirci imao je čak 2000 primeraka kože, od kojih je većina uništena tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, dok je 105 primeraka sačuvano i pohranjeno u Medicinskom muzeju Univerziteta u Tokiju, iako nisu dostupni javnosti. Fukušijeva zbirka možda je i dobar primer arhiviranja.
Danas se ne tetoviramo da bismo dokazali pripadnost plemenu, esnafu ili kriminalnoj organizaciji. Tetovažama izražavamo lični stav, pogled na svet ili možda samo ispitujemo koliko daleko smo spremni da idemo sa sopstvenom kožom.
Reč je o izrazu autonomije: sam odlučujem šta ću nositi na koži i šta će taj zapis govoriti o meni.
Istraživanja o rasprostranjenosti tetovaža pokazuju da u tome prednjači Italija sa 48%, slede Švedska sa 47%, Sjedinjene Američke Države sa oko 46% i Australija sa 43%.
Tetoviranje je sve popularnije među mlađim generacijama, a globalno tržište tetovaža beleži snažnu tražnju: broj zahteva za tetovaže tankih linija porastao je za više od 35% između 2023. i 2026. godine. Raste i potražnja za privremenim tetovažama.
Dakle, reč je o ličnoj odluci koja ostavlja trajan i proverljiv trag.
Kada je tetovaža jednom na koži, ona postaje svojevrsni potpis pojedinca — izjava, lična odluka koja ostavlja trajan i proverljiv pečat.
Možete je prekriti komadom odeće ili drugim tetovažama, ali je ne možete zaista izbrisati. Ona nosi informaciju o tome kada je nastala, ko ju je izradio i ko je nosi.
Naravno, tetovažom nećete potpisati ugovor. Ali neko možda ipak može da kaže da ga je potpisao “onaj sa tetovažom”, čime ste se na neki način dodatno autentifikovali.
Bez igle i mastila, a pre svega bez papira, ugovore možete potpisivati uz pomoć usluge e-potpisivanja BetrSign. Pre ozbiljnijeg korišćenja uslugu možete besplatno isprobavati 30 dana ili rezervisati ličnu prezentaciju uživo .
